Kako uspešno položiti stručni ispit za bezbednost i zdravlje na radu (BZNR)?

Stručni ispit za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu predstavlja ključni korak za sve koji žele da se profesionalno bave ovom važnom oblasti. Iako se na prvi pogled čini obimnim i zahtevnim, uz pravilnu pripremu i razumevanje strukture ispita, polaganje može biti uspešno izvedeno. Ovaj članak donosi sažetak najvažnijih informacija, saveta i iskustava kandidata, anonimizovanih iz različitih foruma, kako bi vam pomogao da se što bolje pripremite i savladate ovaj izazov.

Struktura ispita: Šta vas tačno čeka?

Stručni ispit se tradicionalno deli na pet delova, odnosno "stanica" kroz koje kandidati prolaze. Razumevanje ove strukture je od suštinskog značaja za efikasnu pripremu.

1. Opšti deo - Radno i socijalno zakonodavstvo

U ovoj fazi ispituje se poznavanje domaćeg zakonodavstva. Pitanja se obično izvlače iz tri oblasti: Zakon o radu (npr. ugovor o radu, radno vreme, godišnji odmor, zaštita posebnih grupa), Zakon o zdravstvenom osiguranju (prava osiguranika, naknada zarade) i Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju (uslovi za sticanje prava, vrste penzija). Ispitivači u ovoj sali su opisani kao izuzetno korektni i spremni da pomognu. Ne traže se detalji poput tačnih godina, već razumevanje suštine.

2. Opšti deo - Medjunarodni akti i Zakon o BZNR

Ovde se ispituje poznavanje medjunarodnih konvencija (npr. Konvencija MOP-a br. 155, 161, 81), direktiva Evropske unije (npr. Okvirna direktiva 89/391) te Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Ključna su pitanja o obavezama poslodavca i zaposlenih. Kao i u prvom delu, ispitivači traže osnovna znanja i spremni su da usmere kandidata ako se on zbuni.

3. Pismeni deo - Izrada aktа o proceni rizika

Ovo je praktični deo ispita. Kandidat dobija zadata radno mesto (npr. električar, monter skela, vozač, frizer, medicinska sestra) i listu opasnosti i štetnosti. Zadatak je da u roku od dva sata napiše akt o proceni rizika. Važno je napomenuti da je dozvoljeno koristiti samo listu opasnosti i štetnosti kao podsertnik, kao i metodologiju za procenu po sopstvenom izboru (npr. Kinney metodu, čiji se šablon često daje). Nije dozvoljeno donošenje drugih materijala ili telefona, mada su neka iskustva pokazala da je nadzor ponekad površan.

U pismenom radu je neophodno obuhvatiti: opis tehnološkog i radnog procesa, prepoznavanje opasnosti i štetnosti, procenjivanje rizika izabranom metodom, predlog mera za smanjenje rizika i zaključak u kome se jasno navodi da li je radno mesto sa povećanim rizikom ili ne, uz obrazloženje. Poseban akcenat stavite na zaključak - to je ono na šta ispitivači posebno obraćaju pažnju.

4. Usmena odbrana - Procena rizika

Ako komisija oceni da je pismeni rad zadovoljavajući, kandidat prolazi u narednu fazu - usmenu odbranu. Ovde se ne brani konkretno urađena procena, već se izvlače pitanja iz šire oblasti procene rizika. Tipična pitanja su: na čemu se zasniva procena rizika, koja lica vrše procenu, u kojim slučajevima se vrše potpune ili delimične izmene akta, šta sve sadrži zaključak akta, šta su opasnosti a šta štetnosti. Ispitivač u ovoj sali (često sama upravnica) opisuje se kao stručna, ali fer, i spremna da postavlja pomoćna pitanja kako bi se kandidat snašao.

5. Posebni deo - Pravilnici

Poslednji i po mišljenju mnogih najzahtevniji deo. Kandidat mora da pokaže poznavanje brojnih pravilnika iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Pitanja se mogu izvući ili ih ispitivač postavlja iz glave. Ne očekuje se da se zna ceo svaki pravilnik napamet, već da se razume suština i da se mogu nabrojati ključne stavke.

Pravilnici na koje treba obratiti posebnu pažnju su:

• Pravilnik o načinu i postupku procene rizika
• Pravilnik o bezbednosti mašina (prilozi o znaku usaglašenosti, deklaraciji, tehničkoj dokumentaciji)
• Pravilnik o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima (uslovi za ciljani pregled, preglede na radnim mestima sa povećanim rizikom)
• Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova (građevinska mehanizacija, skele, elaborat o uređenju gradilišta)
• Pravilnik o opštim merama zaštite od električne struje
• Pravilnik o izlaganju buci, vibracijama, hemijskim i biološkim štetnostima (granične vrednosti, mere zaštite)
• Pravilnik o eksplozivnim atmosferama
• Pravilnik o zaštiti na radu u poljoprivredi (traktori)

Ključni saveti za pripremu i polaganje

Ne paničite zbog obima. Fokusirajte se na suštinu. Za opšti deo dovoljno je razumeti osnovne principe zakona. Ne gubite vreme na učenje tačnih godina osnivanja konvencija.

Vežbajte procenu rizika. Pre polaganja, vežbajte pisanje procene za različita radna mesta. Potražite na internetu opise poslova i identifikujte potencijalne opasnosti. Obratite pažnju na format i obavezno uključite jasan zaključak.

Pravilnike učite pametno. Pročitajte svaki pravilnik da biste stekli opštu sliku. Zatim naučite definicije osnovnih pojmova, glavne mere zaštite i, gde je primenljivo, granične vrednosti (za buku, vibracije, hemikalije). Učite nabrajanja u obliku nekoliko ključnih stavki, ne celih dugih lista.

Budite opušteni i pričajte. Ispitivači nisu tu da vas "saturaju". Žele da vide da razumete materiju. Ako zapnete, oni će vas najčešće usmeriti pomoćnim pitanjem. Bitno je da pričate i pokažete da znate nešto o temi. Apsolutna tišina i odgovor "ne znam" su najgori mogući pristup.

Pratite aktuelnosti. Proverite na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje i boračka pitanja da li je došlo do izmena u programu polaganja ili pravilnicima.

Česta pitanja i nedoumice

Šta ako padnem samo jedan deo? Ako položite opšti deo i pismenu procenu, a padnete pravilnike, sledeći put polažete samo usmenu odbranu procene i pravilnike. Ako padnete pismenu procenu, sledeći put morate ponovo polagati ceo drugi deo (i pismeni i usmeni deo procene i pravilnike).

Da li mogu da koristim literaturu tokom pismenog dela? Zvanično, dozvoljeno je korišćenje samo liste opasnosti i štetnosti i metode za procenu rizika. Korišćenje drugih materijala ili telefona može dovesti do diskvalifikacije.

Koliko dugo se čeka na termin? Rok od prijave do poziva obično traje mesec do dva. Poziv stiže putem e-maila i/ili pošte, najmanje 15 dana pre termina.

Koji su troškovi? Ukupni trošak polaganja celokupnog ispita iznosi 12.950 dinara. Pored toga, plaća se administrativna taksa za zahtev (330 din) i za uverenje o položenom ispitu (1.000 din).

Zaključak

Polaganje stručnog ispita za BZNR zahteva ozbiljnu i sistematičnu pripremu, ali uz pravi pristup nije nedostižan cilj. Kliuč je u razumevanju formata ispita, fokusiranju na suštinu umesto na bespotrebne detalje i vežbanju praktičnog dela - procene rizika. Iskustva prethodnih kandidata jasno pokazuju da su ispitivači uglavnom korektni i spremni da pomognu onima koji pokažu osnovno znanje i razumevanje materije. Bez obzira da li polagate prvi put ili se vraćate da završite preostale delove, održavanje pozitivnog stava i temeljna priprema su vaši najbolji saveznici. Srećno na polaganju!