Kako upisati i studirati psihologiju u Srbiji: Sveobuhvatan vodič

Upis psihologije jedan je od najtraženijih i najizazovnijih akademskih puteva u Srbiji. Mnogi maturanti sanjaju o ovoj profesiji, ali put od prijemnog ispita do diplome i zaposlenja često je ispunjen pitanjima, dilemama i brojnim izazovima. Ovaj članak nastoji da vam pruži sveobuhvatan uvid u proces studiranja psihologije, od pripreme za prijemni do pronalaženja posla, temeljen na anonimizovanim iskustvima studenata i diplomiranih psihologa.

Prijemni ispit: Prva i često najveća prepreka

Prijemni ispit na državne fakultete psihologije u Beogradu, Novom Sadu i Nišu tradicionalno je izuzetno konkurentan. Sastoji se iz dva dela: testa znanja iz psihologije i testa opšte informisanosti (u Novom Sadu se takođe polaže i test inteligencije/logike).

Za test iz psihologije, potrebno je temeljito savladati preporučenu literaturu (npr. "Uvod u psihologiju" Žiropađe za Beograd). Ključ uspeha leži u detaljnom učenju. Kako ističu oni koji su prošli kroz to, "moraš da naučiš sve - fusnote, sitna slova, sve. Na sitnicama se pada." Pitanja često proveravaju sposobnost razlikovanja sličnih pojmova, poput habituacije i senzitizacije, ili tačne detalje iz poznatih eksperimenata.

Test opšte informisanosti mnogi doživljavaju kao "lutriju". On zahteva širok opšti kulturni horizont - poznavanje aktuelnih dešavanja, istorije, umetnosti, književnosti, sporta, a ponekad i popularne kulture. "Ne možeš se spremiti, prosto si ili nisi u toku," kaže jedan anonimni ispitanik. Ipak, pregled starih testova može pomoći da se uhvati štos i ponove neka ključna pitanja. Najvažnije je biti opušten i odmoran tog dana, što je teško postići pod pritiskom, ali je od suštinskog značaja za koncentraciju.

Broj prijavljenih kandidata znatno premašuje broj mesta. Konkurencija je žestoka, a pritisak i nervoza tokom samog ispita su realni faktori koji mogu uticati na rezultat. "Radimo test, pa se neko izdere da je ostalo još 15 minuta... stvara se ogroman pritisak," opisuje jedan kandidat. Stoga je, pored znanja, važno vežbati i emocionalnu izdržljivost.

Izbor fakulteta: Beograd, Novi Sad ili privatni?

Glavni izbor za mnoge je između Filozofskog fakulteta u Beogradu i Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Opšte mišljenje je da su oba fakulteta visokog kvaliteta i podjednako cenjena na tržištu rada. Razlike postoje u naglascima programa. Neki smatraju da Beograd daje jače osnove u metodologiji istraživanja, dok Novi Sad možda bolje priprema za akademsko pisanje i master studije.

Sve više pažnje privlače i privatni fakulteti, kao što su Fakultet za medije i komunikacije (FMK) ili Fakultet za pravne i poslovne studije "Dr Lazar Vrkatić". Njihove prednosti su moderniji programi, fleksibilniji raspored (često sa opcijama za online učenje) i veći naglasak na praksi, posebno u oblastima poput poslovne psihologije. Mana je, naravno, visoka školarina i činjenica da neki poslodavci još uvek daju prednost diplomcima državnih fakulteta. Međutim, za one koji žele da studiraju uz posao, privatni fakulteti mogu biti jedina realna opcija, jer redovno pohađanje obaveznih vežbi na državnim fakultetima često je nespojivo sa punim radnim vremenom.

Šta vas zaista čeka na studijama?

Studije psihologije su zahtevne i obimne. Očekuje se veliki obim čitanja, pisanje seminarskih radova i sprovodenje istraživanja. Gradivo obuhvata širok spektar oblasti: od bioloških osnova ponašanja, kognitivne i razvojne psihologije, do socijalne, kliničke i psihologije rada. Većina studenata se slaže da je potrebno uložiti mnogo vremena i truda.

Na trećoj, a naročito na četvrtoj godini, dolazi do usmeravanja. Studenti biraju module (npr. klinička, istraživačka, psihologija rada i organizacije, psihologija obrazovanja). Važno je napomenuti da fakultet ne osposobljava za samostalan psihoterapijski rad. Za to je neophodna dodatna, specijalizovana i dugotrajna edukacija nakon diplome, koja je i finansijski zahtevna.

Što se tiče stava nastavnog kadra prema različitim pravcima (npr. jungijanska psihologija, psihoanaliza), iskustva su podeljena. Neki studenti su sretali objektivan pristup, dok su drugi primećivali određenu pristrasnost prema kognitivno-bihejvioralnim pravcima. Kako jedan ispitanik ističe: "Program je tako koncipiran da moraš da naučiš 70% gradiva, bez obzira šta te lično zanima. Nakon polaganja ispita, možeš da diskutuješ sa profesorom o svojim idejama."

Ključno pitanje: Kakve su šanse za zapošljavanje?

Ovo je verovatno najkontroverznija tema. Iskustva diplomiranih psihologa dramatično se razlikuju, u zavisnosti od oblasti kojom se bave i geografske lokacije.

Za one koji teže radu u državnim institucijama (škole, domovi zdravlja, bolnice), situacija se često opisuje kao "katastrofalna". Mnogi anonimni komentari govore o nepostojanju otvorenih konkursa, zapošljavanju isključivo preko veze, pa čak i traženju novca ili drugih usluga za posao. "Svi koji su se zaposlili imaju vezu... meni su za radno mesto u državnoj ustanovi tražili 10.000 evra," navodi jedan ispitanik. Ovo iskustvo je posebno izraženo u manjim gradovima.

Potpuno drugačija slika je u privatnom sektoru, naročito u oblasti ljudskih resursa (HR). Velike, posebno internacionalne kompanije, stalno traže psihologe za pozicije regrutera, trenera, specijalista za razvoj. "Sve moje kolege sa smera su se vrlo brzo zaposlile u HR sektoru," ističe jedan anonimni sagovornik. Ovo je trenutno najperspektivniji i najplaćeniji pravac za diplomirane psihologe u Srbiji. Traže se dobri poznavaoci engleskog jezika, a znanje statistike i istraživačkih metoda (SPSS) je veliki plus.

Psihoterapija je poseban put. Za njeno obavljanje diploma psihologije nije dovoljna - neophodna je dodatna, višegodišnja i skupa edukacija u nekom od psihoterapijskih pravaca (geštalt, transakciona, psihoanalitička psihoterapija itd.). Zanimljivo je da na ove edukacije mogu da upišu i ljudi koji nemaju diplomu psihologije (npr. ekonomisti, pravnici), pod uslovom da prethodno polože tzv. propedevtiku (diferencijalne ispite). Ovaj put može biti isplativ i ispunjavajuć, ali zahteva strpljenje i značajna finansijska ulaganja.

Da li upisati drugi put? Master nakon drugog fakulteta?

Mnogi se pitaju da li je moguće upisati osnovne studije psihologije ako su već završili neki drugi fakultet. Odgovor je da, ali postoje određena pravila. Ako ste prvi fakultet završili na budžetu, drugi ćete verovatno morati da finansirate sami, jer se po zakonu ne može biti na budžetu dva puta na istom nivou studija. Međutim, pojedini fakulteti dozvoljavaju upis bez prijemnog za one sa već stečenom visokom spremom, ali samo na samofinansiranje.

Za one koji žele da se preorijentišu, često se postavlja pitanje: bolje upisati osnovne studije ispočetka ili ići direktno na master? Većina savetuje drugu opciju, jer je brža i finansijski isplativija. "Dugoročno gledano, to će te mnogo više koštati - to su 4 godine više koje ćeš provesti kao student bez prihoda," savetuje jedan anonimni korisnik foruma. Međutim, za upis mastera psihologije nakon nesrodnog fakulteta (npr. ekonomije, pedagogije), potrebno je položiti diferencijalne ispite, a prijemni na master je obavezan. Treba imati u vidu da su profesori ponekad skeptični prema kandidatima iz drugih oblasti.

Završne misli i saveti

Studiranje psihologije je izazovno, ali može biti i izuzetno ispunjavajuće za one kojima je to pravi poziv. Ključ uspeha leži u realnom sagledavanju perspektiva. Ako sanjate o radu u školi ili klinici, budite svesni izazova na tržištu rada. Ako vas privlači ljudska psiha, ali i biznis, HR sektor nudi odlične mogućnosti.

Pripremajući se za prijemni, nemojte zanemariti ništa iz literature i pokušajte da ostanete u toku sa aktuelnostima. Tokom studija, ne zanemarujte učenje engleskog jezika i veština rada u programima kao što je SPSS - to će vam značajno povećati šanse za zaposlenje.

I na kraju, najvažniji savet koji proizilazi iz brojnih iskustava: budite uporni, prilagodljivi i otvoreni za različite mogućnosti