Menopauza i Klimakterijum: Razumevanje, Simptomi i Saveti za Svakodnevni Život

Menopauza, kao prirodna faza u životu svake žene, predstavlja završetak reproduktivnog perioda. Iako je to sasvim normalan proces, put do nje - poznat kao perimenopauza ili klimakterijum - može biti praćen brojnim fizickim i emocionalnim promenama. Ovaj članak ima za cilj da osvetli simptome, pruži uvid u iskustva drugih žena i ponudi korisne savete za lakše nošenje sa ovim životnim prelazom.

Kada sve počinje? Rani znaci i nedoumice

Mnoge žene se pitaju: "Da li je moguće da ulazim u menopauzu sa 38 godina?" Odgovor je da, jeste. Dok se prosečna starost za početak menopauze kreće oko 51 godine, perimenopauza - period prelaska - može započeti i mnogo ranije, čak i tokom tridesetih ili ranih četrdesetih godina. Ovaj period karakterišu neredovne menstruacije, što je često prvi i najuočljiviji znak.

Žene opisuju kako su im ciklusi postajali nepredvidivi: kasnili po nekoliko nedelja, bivali obilniji ili oskudniji nego inače, a ponekad bi potpuno izostali par meseci da bi se onda vratili. Ovo kolebanje nivoa hormona, pre svega estrogena i progesterona, je osnovni uzročnik većine simptoma.

Najčešći simptomi menopauze i klimakterijuma

Simptomi su veoma individualni i mogu varirati po intenzitetu i trajanju. Evo onih koje žene najčešće pominju:

Vazomotorni simptomi (Valunzi)

Ovo su verovatno najpoznatiji simptomi. Nagli talasi toplote (valunzi) koji se šire telom, praćeni intenzivnim znojenjem, crvenilom lica i lupanjem srca. Mnoge žene ih doživljavaju i noću, što remeti san i dovodi do umora. Kako jedna žena kaže: "Osećaj toplote je kao da mi neko lepi vrelu peglu po telu. Zacrvenim se, oblije me znoj i ne znam šta ću sama sa sobom."

Psihološki i emocionalni simptomi

Promene raspoloženja, razdražljivost, nervoza, napadi plača i osećaj tuge česti su pratilaci. Hormonske fluktuacije direktno utiču na hemiju mozga. "Znala sam da zaplačem bez ikakvog posebnog razloga, samo se rastužim i potpuno bez kontrole krenu mi suze", deli jedno iskustvo. Osećaj besa, gubitka strpljenja i nemogućnosti nošenja sa svakodnevnim stresom takođe su česti.

Promene u menstrualnom ciklusu

Kao što je već pomenuto, ciklusi postaju neredovni. Neke žene doživljavaju veoma obilna i dugotrajna krvarenja koja mogu dovesti do anemije, dok drugima menstruacija postaje sve oskudnija. "Kod mene je problem što posle nekoliko meseci izostanka dobijem menstruaciju koja ne može da stane pa krvarim po mesec dana", opisuje jedna od učesnica razgovora.

Ostali fizicki simptomi

• Poremećaj sna i nesanica: Otežano zaspati ili često budenje tokom noći, često usled noćnog znojenja.
• Gubitak energije i umor: Osećaj malaksalosti i nedostatka energije za svakodnevne aktivnosti.
• Promene na koži i kosmi: Koža može postati suvlja, a kosa tanja.
• Bolovi u zglobovima i mišićima: Učestale tegobe sa leđima, vratom i zglobovima.
• Promene u libidu i vaginalna suvoća: Smanjenje seksualne želje je često, a suvoća vagine može učiniti odnose bolnim. "Izgubljen mi je svaki osećaj... kako to da regulišem?", pita jedna žena.
• Problemi sa kontrolom mokraćne bešike (inkontinencija): Neke žene primećuju curenje mokraće pri kašljanju, kijanju ili fizičkom naporu.
• Gojenje: Usportavanje metabolizma često dovede do dobijanja na težini, posebno oko stomaka.

Kako se postavlja dijagnoza?

Ako sumnjate da ulazite u menopauzu, najbolji korak je poseta lekaru. Dijagnoza se obično postavlja na osnovu:

1. Razgovora o simptomima i menstrualnoj istoriji.
2. Ginekološkog pregleda i ultrazvuka. Lekar procenjuje stanje materice i jajnika.
3. Analize krvi na hormone. Meri se nivo folikul-stimulišućeg hormona (FSH), estradiola (estrogena) i luteinizirajućeg hormona (LH). Povišen FSH ukazuje na smanjenu funkciju jajnika. Važno je napomenuti da se analize rade u određenoj fazi ciklusa, a pojedini lekari smatraju da kod tipičnih simptoma nisu uvek neophodne.

Važno je isključiti i druge moguće uzroke simptoma, kao što su poremećaji rada štitne žlezde, koji mogu imati veoma sličnu simptomatologiju.

Opcije za ublažavanje tegoba: Od prirodnih preparata do hormonske terapije

Iako se menopauza ne može "izlečiti", jer nije bolest, postoji mnogo načina da se njeni simptomi ublaže i poboljša kvalitet života.

Prirodni preparati i biljni lekovi (Fitofarmaka)

Ovo je često prvi izbor za mnoge žene koje žele da izbegnu hormonsku terapiju. Među najpopularnijim su:

• Cimifem (Josif Pančić): Biljne kapsule koje se često pominju za ublažavanje simptoma kao što su valunci i neredovne menstruacije.
• Refemin (Dijetfarm): Takođe na biljnoj bazi, sa glavnim sastojkom biljke zvanom "ženski koren".
• Preparati na bazi soje i crvene deteline: Ove biljke sadrže fitoestrogene, prirodne suystance slične estrogenu, koje mogu pomoći u uravnoteženju hormona.
• Peruanska (Zlatna) maka: Koristi se u prahu ili kapsulama, a poznata je po tome što pomaže u regulaciji hormona, povećanju energije i smanjenju valunzi.
• Ulje žutog noćurka: Često korišćeno za ublažavanje PMS simptoma i klimakteričnih tegoba.

Efikasnost ovih preparata je individualna. "Probala sam svaki mogući biljni preparat na tržištu, ali efekta nikakvog", kaže jedna žena, dok druga ističe: "Preporodila sam se od kada uzimam tablete na bazi soje".

Hormonska terapija (HT)

Ona podrazumeva nadoknadu hormona (estrogena, ponekad u kombinaciji sa progesteronom) koji organizam više ne proizvodi u dovoljnoj količini. Ovo je najefikasniji način za ublažavanje naročito jakih valunzi, noćnog znojenja i vaginalne suvoće.

Ipak, hormonska terapija nije za svaku ženu i donosi određene rizike. Važno je da se sprovede pod strogom kontrolom lekara, uz redovne kontrole (ginekološki pregledi, mamografija). Lekar će proceniti odnos koristi i rizika na osnovu vašeg zdravstvenog stanja, porodične anamneze i intenziteta simptoma. "Moj ginekolog je protivnik hormona", primećuje jedna žena, dok druga kaže: "Odlazak endokrinologu je bio pravi izbor za mene. Oni su najmerodavniji za ove probleme."

Promena načina života

Zdrave navike mogu značajno doprineti boljem osećaju.

• Ishrana: Uravnotežena ishrana bogata voćem, povrćem, celovitim žitaricama i kalcijumom (za jačanje kostiju). Ograničiti unos šećera, kafe i začinjene hrane koji mogu pogoršati valunce.
• Vezbanje: Redovna fizička aktivnost (šetnja, plivanje, joga, pilates) pomaže u kontroli težine, poboljšava raspoloženje, smanjuje stres i jača kosti.
• Upravljanje stresom: Tehnike disanja, meditacija, joga ili bavljenje hobijima mogu pomoći u smanjenju anksioznosti i nervoze.
• Odgovarajuća hidratacija i nošenje odeće u slojevima: Ovo može pomoći u nošenju sa napadima vrućine.

Zašto je važno razgovarati o menopauzi?

Kroz sva iskustva iznetu u ovom članku, provlači se jedna zajednička nit - žudnja za razmenom i podrškom. "Želim vam svako dobro i apelujem na malo više ženske solidarnosti", kaže jedna od žena. Menopauza ne mora da bude tema o kojoj se ćuti. Razgovor sa drugaricama, partnerom ili lekarom može ukloniti strah i nesigurnost i pomoći da se ovaj period prihvati kao novi, ispunjeni poglavlje u životu.

Pamet na kraju ima jedna od sagovornica: "Godine nisu nevažne, ali vaš lični osećaj mladosti ili starosti potiče iz glave. Iako iduće godine punim 50, jednostavno se ne osećam tako." Menopauza je kraj jednog, ali i početak drugog, potpuno validnog i lepog dela života. Briga o sebi, strpljenje prema sebi i traženje podrške ključni su za to da se ovaj put pređe što bezbolnije i sa osmehom na licu.