Sve što treba da znate o crkvenom venčanju u Srbiji: Od troškova do pravila

Crkveno venčanje je za mnoge parove najvažniji i najsvečaniji deo proslave braka. Međutim, organizacija ovog duhovnog čina može da bude praćena brojnim pitanjima i nedoumicama. Koliko košta venčanje u crkvi? Kako funkcionišu crkvene takse? Šta je sa venčanjima za vreme posta? Ovaj članak će vam pružiti sveobuhvatan uvid u proces organizacije crkvenog venčanja, na osnovu iskustava budućih i bivših mladenaca.

Troškovi i crkvene takse: Šta možete da očekujete?

Jedno od najčešćih pitanja koje muči parove je finansijska strana crkvenog venčanja. Ne postoji jedinstvena, zvanična tarifa za venčanje u crkvi. Međutim, u praksi se često formiraju određeni iznosi koji variraju od crkve do crkve, manastira do manastira, pa čak i od sveštenika do sveštenika. Načelno, trebalo bi da se radi o dobrovoljnom prilogu, ali realnost je često drugačija.

Ukupni troškovi se mogu podeliti na nekoliko stavki:

• Prilog svešteniku (često nazvan "taksa za venčanje"): Iznos koji se daje svešteniku koji obavlja čin. Prema iskustvima, kreće se od 5.000 do 12.000 dinara, a u nekim traženijim crkvama ili situacijama može biti i veći. Neki sveštenici ovaj iznos direktno navode, dok drugi ostavljaju da mladenci "dade koliko mogu".
• Taksa za korišćenje crkve (često za parove koji se ne venčavaju u svojoj parohijskoj crkvi): Ako se venčavate u crkvi kojoj ne pripadate po prebivalištu, možda ćete morati da platite i posebnu taksu za njeno korišćenje. Ovo može biti dodatnih 3.000 do 5.000 dinara.
• Hor: Ukoliko želite da ceremoniju prati crkveni hor, to je dodatna stavka. Cena hora varira, ali se često pominje iznos od 10.000 dinara (oko 100 evra).
• Potrebni pribor: Ovo uključuje četiri ukrašene voštane sveće, platno (peškir) kojim se vežu ruke, i eventualno pehar (čašu) za vino. Komplet možete kupiti u prodavnicama SPC (cena varira, često 3.500-4.500 dinara za ceo set) ili sami pripremiti, što je znatno jeftinije. Sveće se mogu kupiti obične i ukrasiti, platno sašiti ili kupiti po povoljnoj ceni, a čašu možete doneti i iz kuće.

Značajno je napomenuti da se predbračni ispit ne tarifira pojedinačno i smatra se sastavnim delom cene venčanja. Takođe, u nekim crkvama postoji praksa da se od kumova traži dodatni prilog (tzv. "kumovska taksa"), što mnogi smatraju neprihvatljivim. Savet je da se o svim troškovima unapred detaljno raspitate kod sveštenika u crkvi gde planirate venčanje.

Venčanje za vreme postova: Da li je moguće?

Pravoslavna crkva ne obavlja venčanja za vreme velikih postova (Božićnog i Uskrsnog), kao ni na velike praznike. Međutim, situacija je fleksibilnija kada su u pitanju Petrovski i Gospojinski post.

• Petrovski post (traje od 8. juna do 11. jula, datumi se menjaju godišnje): Crkva je strožija i venčanja se obično ne obavljaju. Međutim, postoje izuzeci. Za venčanje u ovom periodu potrebno je pisati molbu svešteniku, koji je prosleđuje nadležnom episkopu (vladici) na odobrenje. Odobrenje se daje za ozbiljne razloge, ali neki sveštenici to doživljavaju kao "čisto pro forme".
• Gospojinski post (od 14. do 28. avgusta): Slična pravila važe i za ovaj post. Na primer, Ilindan (2. avgust) pada u period kada posta nema, tako da je venčanje moguće.
• Mali postovi: Posti se sredom i petkom u toku cele godine. Venčanje petkom je moguće, iako neki vernici imaju drugačija shvatanja. Konačnu reč ima sveštenik i crkvena uprava, a u praksi se često dozvoljava.

Opšti savet je: Ako vam nije hitno, bolje je pomeriti datum van posta kako biste izbegli dodatnu birokratiju i nesigurnost. Uvek se detaljno raspitajte kod svog sveštenika.

Organizacija i redosled: Crkva prva ili opština prva?

Često se postavlja pitanje redosleda ceremonija. Zakonski, crkveni i građanski brak su potpuno odvojeni. Da bi brak bio važeći pred državom, mora da se sklopi pred matičarem. Crkveni brak je duhovna tajna.

U praksi, postoji velika zabuna. Iako ne postoji zakonska prepreka da se prvo obavi crkveno, a tek kasnije (čak i mesecima kasnije) građansko venčanje, pojedine eparhije i sveštenici sve češće zahtevaju da se venčanje u crkvi obavi istog dana ili nakon građanskog. Njihov argument je sprečavanje zloupotrebe (npr. da se neko venča u crkvi, a da je već u građanskom braku sa drugom osobom). Stoga, neophodno je da se kod sveštenika koji će vas venčati raspitate o ovom pravilu kako ne biste imali neprijatna iznenađenja.

Što se tiče takmičarenja u toku dana, standardni redosled je: crkveno venčanje -> fotografisanje -> dolazak u restoran -> građansko venčanje. Crkvena ceremonija traje oko 30-45 minuta, a ako je zakazano više venčanja jedan za drugim, vreme može biti strogo ograničeno na pola sata. Zato je važno dogovoriti se sa fotografom i gostima o protoku.

Šta je potrebno doneti i kako se pripremiti?

Lista neophodnih stvari i dokumenata:

1. Krštenice: Za oba mladenca i za oba kuma. Ako je neko izgubio krštenicu, mora je zatražiti iz crkve gde je kršten. Ovo može da košta i da potraje, zato se pobrinite na vreme. U nekim slučajevima, sveštenik može da veruje na reč, ali to nije pravilo.
2. Prstenje: Tradicionalno se razmenjuje tokom crkvene ceremonije.
3. Predbračni ispit (razgovor): To je sastanak sa sveštenikom pre venčanja gde se upoznaje sa parom, utvrđuje da li postoje prepreke za brak (npr. blisko srodstvo) i objasni tok ceremonije. Na ovaj razgovor obično idu i kumovi, ali mogu i drugi svedoci. Traje oko 20-30 minuta i obavlja ga sveštenik koji će vas venčati.
4. Pribor za venčanje (sveće, platno, pehar, vino) kao što je već objašnjeno.

Gde se venčati? Parohijska crkva, manastir ili neka druga?

Pravilo je da se par venčava u parohijskoj crkvi mladoženje (prema adresi na ličnoj karti). Ovo je i najekonomičnija opcija, jer tada obično nema takse za "zakup crkve".

Međutim, mnogi biraju neku drugu, lepšu ili im značajniju crkvu ili manastir. Za to je potrebna dozvola vašeg parohijskog sveštenika. Nažalost, mnogi sveštenici nerado daju ovo odobrenje jer time "gube" prihod od venčanja. Procedura može biti komplikovana i uključivati pisanje molbi i odobrenja između eparhija. Ako planirate ovakav scenario, počnite sa pripremama što ranije.

Praktični saveti i česta pitanja

• Kako se žaliti na previsoku cenu? Ako smatrate da su zahtevi sveštenika neprimereni, možete se žaliti nadležnom episkopu (vladici) u eparhiji ili čak Patrijaršiji. Mnogi ne znaju za ovu opciju, a može biti efikasna.
• Da li kum mora biti pravoslavac? Da, oba kuma na crkvenom venčanju moraju biti kršteni u pravoslavnoj crkvi.
• Da li je dozvoljeno da budu dva muška kuma? Da, crkvena pravila ne određuju pol kumova. Bitno je da su pravoslavne veroispovesti.
• Šta sa odećom? Za mladoženju je prihvatljiva i košulja sa pantalonama, ne mora odelo. Za goste je neophodno poštovanje mesta - izbegavati veoma kratke suknje, duboki dekoltee i golica. U manastiru su ova pravila još strožija.
• Menstruacija i venčanje? Prema savremenom shvatanju većine sveštenika, menstruacija nije prepreka za venčanje, kao ni za ulazak u crkvu. Jedino se ne preporučuje pričešćivanje u tom stanju.
• Šta raditi sa svećama i platnom posle venčanja? Sveće možete ostaviti u crkvi da izgore do kraja ili ih poneti i zapaliti kasnije, na primer za prvu godišnjicu braka. Platno se čuva kao uspomena.

Zaključak

Organizacija crkvenog venčanja zahteva pažljivo planiranje i dobru komunikaciju sa crkvenim vlastima. Ključ je da sve informacije o troškovima, pravilima i potrebnim dokumentima pribavite što ranije, direktno od sveštenika u crkvi gde želite da se venčate. Iako se susrećete sa materijalnim aspektima, nastojite da fokus ostane na duhovnom značaju ovog čina - svečanom zavetovanju pred Bogom i voljenom čoveku. Uz dobru pripremu, crkveno venčanje će ostati nezaboravan i dragocen trenutak u vašem zajedničkom životu.